У малом пољском мјесту надомак Варшаве, Стефанија Мутер 1944. године одузима двјема скривеним Пољакињама зелени капут, једину топлу ствар која им је преостала, а потом њемачке окупаторе обавјештава о мјесту њиховог скривања, осуђујући тим чином мајку и кћерку на смрт.

 Пола вијека касније, Данута Мутер рађа физички деформисану и ментално хендикепирану кћерку Бебу о којој мора даноноћно да брине. Посјета радницe социјалне службе пореметиће устаљени ритам њихових живота те раздвојити мајку и кћерку, а Дануту ће потакнути на пут током којег ће лутати престоницом, у хаотичном и бучном вртлогу замршене историје и свеприсутног лицемјерја...